Pogledaj oko sebe

Pogledaj prirodu koja te okružuje.

Ona nije samo u planinama, rekama i selima koja su daleko od gradske gužve. Ona se nalazi u svakom gutljaju vode, svakom dahu i zalogaju koje uzmemo za sebe. Zato je naša zajednička misija da sačuvamo i oporavimo sve one, sa našeg prozora nevidljive reke i šume, sve životinjske i biljne vrste i smanjimo svakodnevno zagađenje koje može da ugrozi našu dobrobit i budućnost.

Play Video

Finansiranje zelene ekonomije

Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđuje zajmove za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i stambenim zgradama u Srbiji. Zajmovi su dostupni preko Erste i Unicredit banke.

Domaćinstva i stambene zajednice koje na ovaj način ulože u energetsku efikasnost kvalifikuju se za bespovratna finansijska sredstva koja obezbeđuje Evropska unija – čak do 20% investicije za domaćinstva i do 35% za stambene zajednice. Više informacija možete naći na site-u: www.ebrdgeff.com/serbia/rs/

O NAMA

Evropska unija pruža najveću finansijsku podršku za zaštitu životne sredine u Srbiji je činjenica koju malo građana zna.

Od 2000. do danas, sredstva su uložena u očuvanje i kontrolu kvaliteta vazduha, prečiščavanje otpadnih voda, sanaciju deponija i otpada, snabdevanje vode za piće za preko million građana, sanaciju medicinskog otpada i područja pogođenih poplavama 2014. godine.

EU je glavni partner Srbije u sprovođenju reformi u sektoru životne sredine ali i sveobuhvatnih reformi u Srbiji u poslednjih 19 godina. Ipak, velika većina građana Srbije nije upoznata sa tom činjenicom.

Zato je Delegacija Evropske unije, zajedno sa Ministarstvom za evropske integracije i Ministarstvom zaštite životne sredine, gradovima i opštinama, te nevladinim organizacijama koji se vredno bave zaštitom sredine pokrenula kampanju kojom želi da pokaže kako se konkretno štite prirodne lepote Srbije.

Standardi životne sredine koji su među najvišima u svetu donose brojne prednosti za građane EU. Evropska unija i nacionalne vlade imaju jasnu viziju. Plan je da se, uz podršku istraživačkih programa, zakonskih odredbi i finansiranja, do 2050 ostvare veliki ciljevi.

Kroz zaštitu, očuvanje i poboljšanje prirodnih resursa, plan je da se EU ransformiše u ekonomiju koja je zelena, konkurentna i efikasno koristi resurse, uz smanjenu emisiju ugljen dioksida. Smanjuju se pritisak i rizici po zdravlje građana koji su povezani sa životnom sredinom. Nastavlja se i rad na više frontova kako bi se zaštitile ugrožene vrste i priroda, obezbedila bezbedna voda za piće i ličnu higijenu, poboljšao kvalitet vazduha i upravljanje otpadom, te umanjio efekat delovanja štetnih hemikalija.

Zaštitom životne sredinu, putem inovacija, nastaju i nove prilike za posao i zaposlenje, što stimuliše dalja ulaganja. „Zeleni rast“ nalazi se u samom srcu EU politike, kako bismo obezbedili održivi ekonomski razvoj, bezbedan po okolinu. Takođe, EU igra ključnu ulogu u promociji održivog razvoja na globalnom nivou.

Naša namera je da pozovemo ljude u Srbiji da pogledaju oko sebe i da se pokrenu za zaštitu životne sredine zbog sebe, svojih porodica i budućih generacija. EU podstiče i podržava reforme kada je zaštita životne sredine u Srbiji u pitanju, ali i donira izgradnju značajnih objekata za zaštitu vodotokova, vazduha, zemlje i prirode uopšte u Srbiji.

Priroda ne poznaje granice i zajednička je odgovornost svih nas koji živimo na teritoriji Evrope. Samo kao partneri možemo da zaštititimo našu prirodu za generacije koje dolaze, a koje zaslužuju da uživaju u prirodnim lepotama Srbije, udišu čist vazduh i piju nezagađenu vodu. Zajedno – možemo da dostignemo taj cilj.

UPOZNAJ SE

Šta građani Srbije ustvari misle o svojoj životnoj sredini? Da li verujemo u globalno zagrevanje? Koliko smo svesni stepena zagađenja? U kakvom su stanju naši voda, vazduh, zemljište? Dokle smo stigli po pitanju reciklaže? Saznajte sve klikom ovde

KONTAKT FORMA

Popunite kontakt formu i pitajte sve što vas zanima.


Molimo za strpljenje. Odgovorićemo vam čim budemo u prilici.

Za informacije za medije i press kit, pošaljite upit na: info@euinfo.rs

POKRENI SE

Jedan čovek može da pokrene revoluciju, jedan mali izbor može vrlo lako da preraste u naviku. Potrebno je samo da shvatimo koje su to male stvari koje će napraviti veliku razliku. Krenimo od osnova!

SMANJI, KORISTI VIŠE PUTA, RECIKLIRAJ

Kada se govori o zaštiti životne sredine, svi prvo pomisle na reciklažu – uglavnom zbog toga što nije potreban preveliki napor da bismo razdvojili smece na papir, plastiku, staklo, pa organski ili elektricni otpad. Pametno i ekonomicno korišcenje resursa kao što su voda i struja – još je jednostavnije, a donosi i opipljivu uštedu.

NAUČI DA KAŽEŠ NE

Ono što svi treba da naucimo da kažemo (uz osmeh, naravno) je: „Ne, hvala – nije mi potrebna kesa“. Prilikom svakog odlaska u prodavnicu, na pijacu ili knjižaru prodavci nas zatrpavaju nepotrebnim plasticnim kesama.

KORISTI GRADSKI PREVOZ

Automobili su pri samom vrhu na listi zagađivača vazduha i životne sredine. Ipak, većina i dalje bira udobnost automobila, čak i u mestima gde javni prevoz pokriva sve tačke grada i funkcioniše na zadovoljavajućem nivou.

JEDI LOKALNO & SEZONSKI

Hrana koja se lokalno uzgaja i lokalno konzumira, osvedočeno je najbolja i po nas i po okolinu. Kada biramo lokalne proizvode, direktno smanjujemo količinu i potrošnju energije, goriva i materijala za pakovanje koji su potrebni da se uveze hrana iz dalekih delova sveta.

NE RASIPAJ HRANU

Svake godine ogromna količina hrane završi u smeću, a potom na deponijama gde se pretvara u metan koji zagađuje životnu sredinu i ubrzava proces globalnog zagrevanja. Proizvodnja i transport hrane su procesi koji iziskuju mnogo resursa.

HODAJ, PEDALAJ, ROLAJ

Upotreba prevoznih sredstava koja koriste benzin, pre svega automobila – i dalje predstavlja jedan od glavnih zagadivaca vazduha i životne sredine. Umesto da sedamo u svoje automobile svaki put kada treba negde da odemo, možemo da istražimo i alternativna rešenja, vozila koja su mnogo ekonomicnija i koja ne zagaduju okolinu.

ZAMENI PLASTIKU

Upotrebljene plastične čaše, slamčice, escajg i posude u restoranima brze hrane – najčešće ćete videti rasute u gradskim sredinama, ali i u prirodi. Ogromne količine ove plastike završavaju i nereciklirane na deponijama i u našim rekama i šumama.

ISKLJUČI BOJLER, UŠTEDI VODU

Pametnom upotrebom vode u kući ne samo da doprinosimo svom budžetu, već i pomažemo da se smanji potrošnja energije potrebne da se voda prečisti i dovede do potrošača. Uvek možemo lako da prekinemo mlaz kada nam nije potreban, na primer – dok peremo zube ili se tuširamo ili sapunjamo posuđe.

MENJAJ MODNE TRENDOVE

Ogromna količina odeće koja se svake godine proizvede, nažalost – najvećim delom završi na deponiji. Proces proizvodnje podrazumeva ogroman utrošak struje, vode, ali i opasnih hemikalija i veštačkih boja i tekstila koji su teško razgradivi i štetni po životnu sredinu.

ČISTI PAMETNO

Masovno proizvedena sredstva za čišćenje koja koristimo u svojim domovima možda ubijaju bakterije i otklanjaju nečistoće, ali su izuzetno štetna po naše okruženje. Mnoga sadrže toksične materije, kiseline i štetne hemikalije poput fosfora, nitrogena i amonijaka, koji dalje putem otpadnih voda zagađuju i vodu i zemljište i čitav ekosistem.

NEGUJ SE PRIRODNO

Mnogi kozmetički preparati i sredstva za higijenu sadrže u sebi niz štetnih materija koje su loše i po naše zdravlje i po okolinu. Gotovo sva šminka i većina krema, losiona, šampona i pasti za zube, sadrži u sebi materije koje su teško razgradive i zagađuju životnu sredinu.

NE ČUPAJ NEGO SADI

Svako može da doprinese očuvanju životne sredine na lokalnom nivou – ako počne da sadi u svojoj okolini! Ako živimo u stanu uvek možemo da zasadimo drvo ispred zgrade ili u obližnjem parku, a ako smo u kući možemo da od svog dvorišta možemo napravimo mini-oazu.

TRI P – POPRAVI, PREPRAVI, POZAJMI

Kada želimo da menjamo, najbolje je da pođemo od sebe. Kada se stari nameštaj ošteti ili nam dosadi, možemo jednostavno da ga popravimo, presvučemo ili mu nađemo drugu svrhu u kući. Pametnim uređenjem doma ne samo da štedimo svoj novac, već smanjujemo suvišni otpad i utrošak resursa poput drveta, vode, struje i goriva koji su potrebni za proizvodnju.

ŠTEDI PAPIR, NE UZIMAJ FLAJER

Proizvodnja papira predstavlja industrijski proces koji uključuje seču drveća i direktno zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Pošto se papir pravi od stabala koja imaju dugačka vlakna, seča šuma (konkretno šuma kedra, smerke i breze) će se neminovno nastaviti i u budućnosti.

EU PROJEKTI I PRIRODA SRBIJE

Godinama unazad, evropski fondovi koriste se za poboljšanje stanja prirode u Srbiji, od zakona koji se donose i sprovode do ulaganja u infrastrukturu za zaštitu eko sistema i organizacije koje su akivne na ovom polju. Međutim, ova ulaganja su samo početak – da bi se postigli pravi rezultati, potrebno je da se svi građani angažuju i aktivno uključe u pitanja očuvanja životne okoline.

SUBOTICA

REKONSTRUKCIJA I PROŠIRENJE POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Prečistač, kako građani Subotice popularno zovu prostrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, za kratko vreme je postao simbol zaštite životne sredine u čitavom regionu Subotice.

SUBOTICA

REGIONALNA DEPONIJA

Čak 260.000 ljudi u Subotici i okolini imaće zdraviju životnu sredinu, zahvaljujući novoj regionalnoj deponiji pri kojoj su omogućeni separacija, reciklaža i kompostiranje otpada.

VELIKI BAČKI KANAL

PROJEKAT SAKUPLJANJA I PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA VRBAS/KULA

Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji godinama je bilo zagađenje Velikog bačkog kanala, odakle voda otiče u reku Tisu, a zatim završava u Dunavu.

LESKOVAC

PROJEKAT SAKUPLJANJA I TRETMANA OTPADNIH VODA

Kada govorimo o poboljšanju kvaliteta života građana, uspostavljanje odgovarajućeg sistema sakupljanja, tretmana i odlaganja otpadnih voda u Leskovcu bilo je od najveće važnosti.

ŠABAC

PROJEKAT PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA

Čista Sava je od najveće važnosti za prirodu Srbije. Uz podršku EU, Šabac sada ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje obezbeđuje zaštitu i bolji kvalitet površinskih voda reke Save tako što prečišćava sakupljene i transportovane industrijske i komunalne otpadne vode.

INĐIJA

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE VODE I ZAMENA BUNARSKIH PUMPI

Kvalitet pijaće vode je od najveće važnosti za stanovništvo svakog grada. Uz podršku EU, u Inđiji je izgrađeno postrojenje za kondicioniranje pijaće vode – takozvana Fabrika vode.

PIROT

PROJEKAT UPRAVLJANJA ČVRSTIM OTPADOM

Projekat koji je sproveden u Pirotskom okrugu u kome živi oko 100.000 ljudi, smatra se jednim od najznačajnijih u oblasti zaštite životne sredine – velikim delom i zbog turističkog potencijala Stare planine.

UŽICE

DUBOKO – PROJEKAT REGIONALNOG UPRAVLJANJA ČVRSTIM OTPADOM

Velike količine nakupljenog smeća sve ređe se mogu videti u opštinama Užice, Čačak, Požega, Lučani, Čajetina, Ivanjica, Arilje, Bajina Bašta i Kosjerić. Uz podršku EU, ove opštine postigle su dogovor o osnivanju Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

SREMSKA MITROVICA/ŠABAC

PROJEKAT REGIONALNOG UPRAVLJANJA ČVRSTIM OTPADOM

Zahvaljujući radu regionalne deponije Srem-Mačva, koja je izgrađena donacijom Evropske unije, smanjen je broj smetlišta u ovom regionu i zatvorena divlja deponija “Dudara” koja je u blizini centra Šapca postojala čak 23 godine.

PETROVAC NA MLAVI

SANACIJA I PROŠIRENJE SISTEMA ZA SNABDEVANJE VODOM

Zahvaljujući proširenju sistema za snabdevanje vodom u Petrovcu na Mlavi i sanaciji postojećih problema ovog sistema, danas je moguć kako olakšan razvoj lokalne privrede, tako i bolji kvalitet života stanovnika ove opštine.

POŽAREVAC

REKONSTRUKCIJA SISTEMA ZA SNABDEVANJE VODOM

Rekonstrukcijom sistema za snabdevanje vodom u Požarevcu, uz podršku EU, obezbeđen je bolji kvalitet vode za ljude koji žive u toj oblasti.

VELIKA PLANA, SMEDEREVSKA PALANKA

REGIONALNA ŠEMA VODOSNABDEVANJA

U okviru velikog projekta Morava, u opštinama Velika Plana i Smederevska Palanka – po prvi put je izgrađen regonalni sistem vodosnabdevanja.

KOLUBARSKI OKRUG

ŠEMA REGIONALNOG SISTEMA VODOSNABDEVANJA KOLUBARA (VALJEVO, LAZAREVAC, UB, MIONICA, LAJKOVAC)

225.000 građana u okrugu Kolubara danas bez brige može da koristi funkcionalan i integrisan sistem za snabdevanje vodom.

KRUŠEVAC

PROJEKAT RASINSKO-POMORAVSKOG REGIONALNOG SISTEMA ZA VODOSNABDEVANJE (KRUŠEVAC, ALEKSANDROVAC, ĆIĆEVAC, VARVARIN)

Centralno postrojenje za prečišćavanje vode Kruševca i njegove okoline danas se nalazi u naseljenom mestu Majdevo i snabdeva vodom za piće ceo grad Kruševac i susedne tri opštine.

OBRENOVAC

SISTEM ZA ODLAGANJE PEPELA U TERMOELEKTRANI “NIKOLA TESLA” B

Dugo čekana modernizacija postrojenja za transport i odlaganje pepela u TENT-u B ne samo što je omogućila uštedu u korišćenju uglja – već je rezultirala i smanjenjem emisije čvrstih čestica u vazduh Obrenovca i okoline za čak šest puta.

OBRENOVAC

PROJEKAT SMANJENJA EMISIJE AZOTNIH OKSIDA U TERMOELEKTRANI “NIKOLA TESLA” A

Jedan od najvažnijih ekoloških projekata u okviru TENT Sistema je projekat redukovanja azotnih oksida na bloku A4 Termoelektrane “Nikola Tesla”.

SRBIJA

NOVE STANICE ZA KONTROLU KVALITETA VAZDUHA

Najgušća mreža i najbolji sistem monitoringa vazduha na Balkanu našli su svoje mesto baš u Srbiji. Sve je počelo kada je Evropska unija finansirala ugradnju 28 mernih stanica za automatski monitoring kvaliteta vazduha i nabavku analitičkih mernih instrumenata, sistem je zaokružen uz kasnije nabavljenih dodatnih 12 stanica.

MEDICINSKI OTPAD

UVOĐENJE SISTEMA UPRAVLJANJA

Dva važna projekta koja su doprinela čitavom sektoru javnog zdravlja u Srbiji realizovani su uz podršku EU.

NACIONALNA LABORATORIJA ZA ANALIZU VODE, VAZDUHA I ZEMLJIŠTA

NOVA OPREMA ZA KONTROLU KVALITETA

Novo vreme traži nova i precizna sredstva kako bi se dostigli preko potrebni standardi kontrole kvaliteta životne sredine.

PRIRODA SRBIJE

RAZVIJEN SISTEM NATURA 2000

Biološka i prirodna raznovrsnost jedan je od osnovnih principa očuvanja bilo kog eko sistema. Evropska ekološka mreža, Natura 2000, okosnica je politike EU za očuvanje prirode i biološke raznvrsnosti, a koncipirana je kao široka evropska mreža zaštićenih prirodnih područja.